Подносилац пријаве имена поријекла за производ “Романијски скоруп-кајмак” је Удружење произвођача “Романијски скоруп-кајмак”, основано почетком 2014. године.
То је непрофитно удружење основано ради:
• окупљања појединаца, организација и институција које се баве производњом скорупа-кајмака у циљу стварања бољих услова код свих чланова, као и организованог наступа и представљања чланова Удружења на тржишту роба и услуга,
• помоћи у промоцији и реализацији активности асистенције, контроле и надгледања чланова Удружења и за њихову производњу кроз фаворизовање побољшања хигијенско-санитарних услова и квалитета произведеног скорупа-кајмака,
• подупирања инцијативе која тежи заштити особних каретеристика, аутентичности и посебности Романијског скорупа-кајмака од свих облика злоупотребе, нелојалне конкуренције и фалсификата,
• помоћи у промовисању потрошње Романијског скорупа – кајмака у Републици Српској и БиХ путем организованих иницијатива за побољшање његовог имиџа и увећање популарности,
• помоћи у промоцији и реализацији активности асистенције, контроле и надгледања чланова Удружења ради поштивања унутрашњих правила Удружења, производње и комерцијализације Романијског скорупа-кајмака, те кориштење назива, марке и ознаке,
• заштите географског порјекла и угледа хране. Удружење има активне чланице са подручја општина Хан Пијесак, Соколац и Рогатица. Редовно сарађује са Ресором за пружање стручних услига у пољопривреди при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, ПЈ Соколац, преко којих добивају стручну подршку у смислу едукације, организовања изложби, сајмова и свих других догађања у окружењу.
Удружење је уписано у Пореској управи као:
• Удружење произвођача „Романијски скоруп-кајмак“
• Адреса: Ул. Боричка бб, Рогатица
• ЈИБ: 4403749650003
• Број: 06/1.07/0806-493-1-22/14
• Датум: 02.07.2014.
Удружење има једног овлаштеног представника: Наду Максимовић, предсједник удружења.
РЕВИДИРАН СПИСАК ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА ПРОИЗВОЂАЧА „РОМАНИЈСКИ СКОРУП-КАЈМАК“
Р.бр. Име и презиме Општина Село
1. МИРОВИЋ АНИЦА Хан Пијесак Краљево Поље
2. МАКСИМОВИЋ НАДА Хан Пијесак Мало Поље
3. РУБЕЖ ВЕЛА Хан Пијесак Мркаљи
4. ГАШЕВИЋ ЗОРА Хан Пијесак Кусаче
5. РАДУЛОВИЋ СВЕТА Хан Пијесак Мало Поље
6. ВИТОМИР РАНКА Хан Пијесак Краљево Поље
7. ВИТОМИР ВЛАДАНКА Хан Пијесак Краљево Поље
8. КРСТИЋ МИРА Хан Пијесак Мало Поље
9. СТАНИШИЋ ДРАГАНА Хан Пијесак Викенд насеље
10. БОРОВИНА ЉИЉАНА Хан Пијесак Кусаче
11. ВУКОВИЋ СТАНА Хан Пијесак Мало Поље
12. ВЛАЧИЋ ЖЕЉКА Хан Пијесак Берковина
13. ТОМОВИЋ ЗРЕЛКА Хан Пијесак Трешњевац
14. МАНДИЋ СЛОБОДАНКА Хан Пијесак Џимрије
15. ДЕСПЕТОВИЋ ЗОРКА Рогатица Берковићи
16. ГАШЕВИЋ БРАНА Рогатица Осово
17. ЏИДА БИЉАНА Рогатица Лијеска
18. НИНКОВИЋ ЈЕЛЕНКА Рогатица Штавањ
19. СОКОЛОВИЋ РАДОЈКА Рогатица Лепеница
20. БОРОВЧАНИН ДУШАНКА Соколац Брејаковићи
21. БОРОВЧАНИН ГОРДАНА Соколац Брејаковићи
22. БОРОВЧАНИН ЈЕЛЕНА Соколац Брејаковићи
23. ВУЧЕТИЋ ДАРИНКА Соколац Кула
24. ЕРИЋ КРИСТА Соколац Брејаковићи

Иницијатива за покретање заштите кајмака зачела се 2005. год од стране проф. др Наталије Дозет (живот посветила изучавању аутохтоних производа на подручју старе Југославије заједно са професором Здановским), дипл.инг.пољ. Славише Пандуревића, дипл.инг.пољ. Драгана Петровића, проф. др. Снежане Јовановић и дипл.инг.пољ. Тање Боровчанин још 2005.год. Написали су пројекат „ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТНЕ ВРИЈЕДНОСТИ, РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ГЕОГРАФСКА ЗАШТИТА РОМАНИЈСКОГ СКОРУПА – КАЈМАКА“.
За пројекат нису имали подршку у том периоду осим што су добили новац за хемијске и микробиолошке анализе, нешто од буџета тадашње Пољопривредне савјетодавне службе Републике Српске а нешто од Пољ. факултета из Земуна а највише од Мљекаре Соколац чији је власник био Славиша Пандуревић.
Од 2006-2008.год. прикупљани су подаци са терена, анкетирани произвођачи, узети узорци кајмака, снимљена технологија и као резултат тог рада издата је књига „Романијски скоруп-кајмак“ 2011. године

Покровитељ је било МПШиВ РС, Издавач П.Ф.И.Сарајево и штампана је у 500 примјерака уз помоћ финансијских средстава покојног Славише Пандуревића.
Од 2014. Ресор за пружање струних услуга у пољопривреди, ПЈ Соколац при МПШиВ РС је преузело сву одговорност да својим капацитетима (људским, техничким, искуством и знањем), помогне Удружењу у остварењу циља заштите, па је стога ступљено у контакт са органима и ораганизацијама на државном и локалном нивоу, које би могле подржати овај веома захтјеван пројекат како финансијски тако и морално.

Органи и организације које су помогле до сада су:
1. Општина Рогатица и Хан Пијесак учествовањем са по 300,00 КМ на почетку оснивања удружења за помоћ регистровања и остале трошкове.
2. Министарство пољопривреде, шумарства и пољопривреде, РС – Јединица за координацију пољопривредних пројеката – из Пројекта Међународне помоћи за пољопривредни развој – ИФАД – одобрила средства за набавку сетова посуђа за производњу кајмака чланицама Удружења у износу од 6200,00 КМ, стим што су од ових средстава по 20 % учествовале општине Хан Пијесак (420.00 КМ) и Рогатица (840.00 КМ) и финансирала студијско путовање почетком децембра 2015. у Загребачку и Сисачко-мословачку жупанији за све чланице удружења, док је организатор путовања била Ана Марушић Лисац, дипл.инг.пољ. дирекор цертификацијске куће „Biotechnicon“ центра из Загреба. Циљ путовања био је упознавање са начинима стандардизације квалитета и пласирања аутохтоних производа, како би таквим производима омогућили бољу позицију на тржишту.
3. GIZ – њемачка организација за помоћ у одрживом економском развоју – дала је активно учешће у поменутој подршци кроз ангажовање консултанта за заштиту прехрамбених производа – Ане Марушић Лисац – директора цертификацијске куће „Biotechnicon“ центра из Загреба, која је у више наврата долазила у наше крајеве и организовала сваки пут едукације чланица удружења, општинских референата за пољопривреду, као и савјетодаваца ПЈ Соколац, обишла пар чланица и утврдила и снимила технологију производње кајмака, учествовала као предавач и члан комисије за оцјену Романијског скорупа – кајмака на 51. Регионалној пољопривредној иложби у Рогатици, обавила све стручне припреме и консултације са упосленицима Института за интелектуално власништво из Мостара за израду елабората за заштиту скорупа - кајмака и дала упуте савјетодавцима ПЈ Соколац, као и проф.др Снежани Јовановић са Пољопривредног факултета (такође учесник у оцјени кајмака у Рогатици и будући аутор елабората за скоруп-кајмак) из Београда шта све треба да се уради и припреми да би се захтјев за поменуту заштиту предао на обраду и одобрење.
4. JICA – Јапанска међународна организација је уз помоћ и наговор упосленика општине Рогатица, изфинансирала анализу 5 узорака кајмака (хемијска и микробиолошка анализа), чланицама Удружења са подручја општине Рогатица за потребе израде елабората за потребе заштите – 1500.00 КМ.
5. Град Источно Сарајево - уплата у августу 2016., 500,00 КМ за таксу и трошкове поступка Институту за интелектуално власништво
6. Свјетскa банкa – септембар 2017., ангажовање проф Снежане Јовановић. Помоћ при обезбеђењу финансијских средстава за даље активности.
7. У септембру 2017. године постигнут је споразум о партнерству између Удружења произвођача „Романијски скоруп – кајмак“, Општина Соколац, Рогатица и Хан Пијесак. Заинтересоване стране су обезбиједиле финансијска средства за реализацију плана активности за 2018. у износу од 4.000,00 КМ по општини, што у укупном износу износи 12.000,00 КМ (словима: дванаестхиљада конвертибилних марака)

Након дугог и напорног рада написан је елаборат од стране проф.др Снежане Јовановић уз помоћ савјетодаваца Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, ПЈ Соколац. Елаборат и захтјев за заштиту имена поријекла романијског скорупа кајмака послат је поштом у Институт за интелектуално власништво у Мостар 28.06.2016.
У октобру 2016, тј 31.10. исплаћен елаборат проф. Снежани Јовановић (општина Рогатица 300,00 КМ, Хан Пијесак 350,00 КМ и чланарине удружења 150,00 КМ).
07. фебруара 2017. године ово Удружење је добило од Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине Рјешење о заштити имена поријекла „Романијски скоруп-кајмак“ за кајмак који потиче из подручја планине Романија, као и о упису у Регистар имена поријекла код Института за интелектуално власништво Босне и Херцеговине, под бројем: ИП16001.